Љубиша Д. Јовановић рођен је 1936. године у Старом Селу - Сејачима, на левој обали Велике Мораве. Гимназију је завршио у Великој Плани, а студије медицине и специјализацију из пулмологије у Београду. Објавио је две збирке приповедака: Чудне гуске моје мајке Јулије, 1982. године и Ковчег за време, 2000. године, и романе:
- Сунчаник, 2002. године,
- Звезданица 1, 2004. године,
- Срчаник 2009. године,
- Повратак у одласку, 2002009. године,
- Бели амак Ломник, 2012. године,
- Човеколом, 2013. године,
- Човеколов, Ловник, 2014. године и
- Хаосник - Невреме у недоба, 2015.
Добитник је већег броја награда од којих су најзначајније:
Стеван Сремац, Милутин Ускоковић, Петар Кочић, Радоје Домановић, Бранислав Нушић, за приповетке, сатире и афоризме, Исак Самоковлија за драму "Бикови и људи", и награду Удружења драмских писаца Србије за драму "Узроци пропасти српске". Драма "Обустава рада" играна је у Београду у режији Србе Божиновића.
Заступљен је приповетком "Кашика" у антологији "Последња прича написана руком". 2012. године добио је Признање Академије Иве Андрића за животно дело.
Приповетке су му превођене наа немачки и чешки.
Живи и ради у Великој Плани.
Нема коментара:
Постави коментар