субота, 5. децембар 2015.

6. Ветерани музичког стваралаштва

Радиша Стевановић

Радиша Стевановић је рођен 5.3.1963. године у Смедеревској Паланци и живи у Доњој Ливадици, општина Велика Плана. Дипломирани је машински инжењер и ради у Смедеревској Паланци. Културом се бави од основне школе. Свира флуру још од младости. 

Корисни линкови

Бранислав Милетић

Бранислав Милетић је рођен 1943. године у Наталинцима а детињство је провео у Клоки и Смедеревској Паланци. После мале матуре завршио је занат у Младеновцу. У свет нота га је увео чувени Мија Крњевац. Свирао је у оркестру Љубодрага Цветковића и оркестру Синкопе. Бавио се кореографијом и био је шеф народног оркестра КУД "Абрашевић". Одликован је орденом рада са сребрним венцима и још увек је активан у музичком животу Смедеревске Паланке.

Корисни линкови


Милоје Милекић

Рођен је 1945. године у Смедеревској Паланци где је завршио основну школу и гимназију.  Завршио је Вишу педагошку - група за музику а потом Факултет музичких уметности. Као педагог музичке културе радио је 40 година у Смедеревској Паланци и сада је у пензији.
Аутор је књиге "Живот као музика- аутобиографија" која је издата 2006. године.

петак, 4. децембар 2015.

5. Ветерани културе у народном стваралаштву

Светлана Томић

Светлана Томић је из Жабара а живи у Породину и народним стваралаштвом бави се од основне школе. Од 1969 године активна је у Културно уметничком друштву "Младост" из Породина.

Корисни линкови

Мирослав Барјактаревић

Мирослав Миле Барјактаревић је рођен 1949. године у Великој Плани где је завршио основну школу а средњу је завршио у Смедеревској Паланци. Завршио је трогодишњу Југословенску школу фолклора а такође је похађао више семинара о етно кореографији. Његове кореографије у КУД "Абрашевић" су освојиле низ запажених нагарда и других признања.

Корисни линкови


Миодраг Загорчић

Миодраг Мића Загорчић је рођен 1955. године у Водицама. Народним стваралаштвом се бави од основне школе. У културно-уметничка друштва је активан од средње школе. Такође је био активан у спортским клубовима и друштвеном раду у селу и општини.
Оснивач је традиционалне манифестације народног стваралаштва "Водичко прело" које се сваке године реализује у летњим месецима у Водицама.
Оснивач је и Завичајно-туристичког удружења "Видовача" које, поред народног стваралаштва, негује успомену на новинара Перу Тодоровића у оквиру манифестације "Дани Пере Тодоровића".

Корисни линкови

четвртак, 3. децембар 2015.

4. Ветерани у истраживању културне баштине

Вито Петровић

Рођен 1960 у Копривни (место БиХ). Истраживањем културне баштине почео је да се бави још у основној школи када је почео да се бави и фотографијом. Последњих 20 година живи у Лозовику и ради као наставник у основној школи. Оснивач је Лозовичке школе анимираног филма (ЛАФ) и са својим ученицима постиже запажене успехе на фестивалима анимираног филма.
Пасионирани је истраживач етнографског богатства Лозовика и околине у општини Велика Плана.

Корисни линкови

Томислав Грујић

Томислав Грујић Груја рођен је 16. априла 1950. године у Азањи где и живи. Ожењен је супругом Надицом.

Заљубљен је у српски етос и више од 40 година сакупља старине.

Аутор је књиге "Из Азање, бре" (издата 2002). Такође је аутор више етнографских изложби (поводом 90 година постојања Земљорадничке задруге у Азањи 1984, поводом 100 година постојања Земљораничке задруге у Азањи 1994,на првој "Азањској погачијади" 1997, на другој "Азањској погачијади" 1998, на "Смедеревској јесени" са смедеревским предузећем Исхрана 1998, на трећој "Азањској погачијади" 1999.на четвртој Азањској погачијади 2000 - приказ чобанске колибе и готовљења старинских јела, у Дому културе у Чачку 2000, на петој "Азањској погачијади" - приказ сеоске колибе и живота у њој под називом "У ливади, под јасеном ...", у Научно истраживачком центру Више школе унутрашњих послова на Авали поводом стваљања центар у функцију 2002, изложба старих фотографија Азањаца 2002, изложба  кудеља 2004).

Корисни линк

Жарко Талијан

Жарко Талијан је рођен 11. марта 1952. године у засеоку Гуцетина (на тромеђи Влашког Дола, Грчца и Азање) у сељачкој породици од оца Драгослава и мајке Миросаве. У браку са Радицом (девојачко Радовановић) има ћерку Данијелу и сина Дејана.

Као дугогодишњи службеник у Месној заједници Азања обављао је различите послове. Упоредо, више од десет година радио је и као сарадник Центра за политиколошка истраживања и јавно мњење Института друштвених наука у Београду.

Истовремено, као љубитељ историографије, фолклора, белетристике и фотографије, годинама проучава завичајну прошлост. Аутор је самосталне изложбе "Азања у прошлости" која је приказана у Азањи, Смедеревској Паланци, Крагујевцу и Београду.

Активни је учесник бројних скупова и организатор округлих столова и трибина поводом обележавања значајних датума и годишњица из прошлости српског народа.

Председник је подружнице (месних заједница: Азања, Влашки До и Грчац) и секретар општинске организације Смедеревска Паланка 
Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. Последњих 25 година ради као матичар у месној канцеларији у Азањи.

Користан линк:

уторак, 1. децембар 2015.

3. Ветерани књижевног стваралаштва

Драгослав Вучковић

Драгослав Вучковић је рођен 8. фебруара 1939. године у Ореовици од Христифора (Жике) и мајке Станојке (Виде). Детињство и прве године дечаштва провео је у родном селу, где је завршио четири разреда основне школе а више разреде у Александровцу (пожаревачком). Учитељску школу похађао је у Призрену (1. разред) и Пожаревцу (2-5. разреда). Службовао је у Раковој Бари, Шевици и Нересници (Општина Кучево) од 1959. до 1966. У том периоду завршио је Вишу педагошку школу - група српскохрватски језик и књижевност. У Пожаревац долази 1966. године на место наставника српскохрватског језика у ОШ "Вељко Дугошевић", где је радио десет година. Током тих година поред рада у школи и обављања многих друштвених послова, ванредно је завршио Филозофски факултет у Београду - група за српскохрватски језик и југословенску књижевност. 

Од 1976. године обављао је следеће послове:
  • просветни саветник за српскохрватски језик у Међуопштинском заводу за унапређивање васпитања и образовања у Пожаревцу
  • директор ОШ "Вељко Дугошевић" у Пожаревцу
  • директор Центра за културу у Пожаревцу
  • директор гимназије "Јован Шербановић" у Пожаревцу
  • председник Културно-просветне заједнице Општине Пожаревац.

Покретао је, и организовао или суделовао у реализацији многих културно-просветних акција и манифестација у установама у којима је радио  и у друштвеној средини (Први и Други бијенале У светлости Милене, Југословенска песничка манифестација Сусрети родољубља, Сусрети гимназијалаца Србије у литерарном стваралаштву, Ликовна колонија у Љубичћеву, Јубилеји Пожаревачке гимназије, Културна манифестација Дани Војислава Илића Млађег у Ореовици и др.).
Као резултат вишегодишњег истраживања прошлости Ореовице настала је монографија Ореовица - Запис за потомство.

Нена Радуловић

Рођена 1931. године у Тобуту (Република Српска). До сада објавила пет збирки песама: "Кад ја порастем" (1976),"Ивицом несна" (1981), "Само за тебе" (2001), "Још увек сањам" (хаику поезија 2003), "Радоснице" (2003), роман: "Мушкарача" (1985) и збирку прича за децу "Невенчице" (1998).
Добитник је бројних награда за књижевност, а члан је и Књижевне заједнице Југославије и Удружења текстописаца Србије за музичко стваралаштво.

Корисни линкови

Др Љубиша Јовановић

Љубиша Д. Јовановић рођен је 1936. године у Старом Селу - Сејачима, на левој обали Велике Мораве. Гимназију је завршио у Великој Плани, а студије медицине и специјализацију из пулмологије у Београду. Објавио је две збирке приповедака: Чудне гуске моје мајке Јулије, 1982. године и Ковчег за време, 2000. године, и романе:
  • Сунчаник, 2002. године,
  • Звезданица 1, 2004. године,
  • Срчаник 2009. године,
  • Повратак у одласку, 2002009. године,
  • Бели амак Ломник, 2012. године,
  • Човеколом, 2013. године,
  • Човеколов, Ловник, 2014. године и
  • Хаосник - Невреме у недоба, 2015.

Добитник је већег броја награда од којих су најзначајније:
Стеван Сремац, Милутин Ускоковић, Петар Кочић, Радоје Домановић, Бранислав Нушић, за приповетке, сатире и афоризме, Исак Самоковлија за драму "Бикови и људи", и награду Удружења драмских писаца Србије за драму "Узроци пропасти српске". Драма "Обустава рада" играна је у Београду у режији Србе Божиновића.
Заступљен је приповетком "Кашика" у антологији "Последња прича написана руком". 2012. године добио је Признање Академије Иве Андрића за животно дело. 
Приповетке су му превођене наа немачки и чешки.
Живи и ради у Великој Плани.

Корисни линкови: